Evolucija je u stvari ovekoveÄavanje greÅ¡aka. To konkretno znaÄi da iz propadanja može proiziÄi napredovanje. Mutacija je u srži ljudskog iskustva, u starosti i smrti, kao i seksualnosti i ponovnom roÄenju. Svim religijama je zajedniÄka ideja da je ljudski rod pokvareni ostatakâ¡ï¸
onoga Å¡to je nekoÄ bilo savrÅ¡enstvo, te da se spasenjem može vratiti na viÅ¡i nivo, krenuvÅ¡i ponovo sa startne taÄke. Mutacija otelovljuje ono Å¡to traži vera: propadanje pojedinca ali iskupljenje ÄoveÄanstva. Od pre Äetiri milijarde godina, kada se pojavio prvi samoreplikujuÄiâ¡ï¸
organizam, geni su se mutacijama Å¡irili kroz vreme da bi danas složeni organizmi imali knjigu uputstava od tri milijarde slova. Svako od nas ima jedinstveno izdanje te knjige uputstava koje se na milione naÄina razlikuju meÄusobno. Sve to potiÄe od nagomilavanja greÅ¡aka u â¡ï¸
nasleÄenoj poruci. Od samog zaÄetka pa sve do smrti u Äoveku se deÅ¡avaju replikacije Äelija a samim tim i DNA u njima. Neke od tih replikacija nisu savrÅ¡ene veÄ doÄe do neke male promene a ta promena se zove mutacija. VeÄina mutacija nema nikakav znaÄaj ali neke od njih mogu â¡ï¸
biti jako Å¡tetne a neke i korisne. Mutacije uzrokuju svaku naslednu bolest. Neke bolesti potiÄu od promena koje su se davno dogodile, dok su druge posledica greÅ¡ke u spermi ili jajaÅ¡cetu neposrednih roditelja. PoÅ¡to muÅ¡karci ceo svoj životni vek proizvode polne Äelije oni u â¡ï¸
stvari znatno viÅ¡e od žena repliciraju DNA u svojim Äelijama Å¡to rezultuje da su neki geni kod muÅ¡karaca pedeset puta podložniji mutaciji nego kod žena. Äini se da su muÅ¡karci uglavnom izvor nevaljale evolucione graÄe. Mnogo toga poveÄava stopu mutacije. Na primer, radijacija â¡ï¸
može imati moÄan uÄinak. MnoÅ¡tvo mutacija nije uzrokovano prirodnom nestabilnoÅ¡Äu gena, nego Å¡tetom nanesenom spolja. Nalazi kod životinja kažu da bismo trebali biti zabrinuti i zbog nižih doza radijacije. Prihvatljiva doza za ljude odreÄena je delom istraživanjima provedenim â¡ï¸
nad miÅ¡evima. Za Äelije je Å¡tetna i SunÄeva svetlost, pa Äak i podizanje temperature može poveÄati broj greÅ¡aka. NajveÄi izvor mutacija je gas radon iz granita. Lako je moguÄe da su ljudi koji žive u kuÄama ili zgradama napravljenim od granita izloženi veÄem zraÄenju nego oni uâ¡ï¸
nuklearnim centralama. U SAD su do temelja uniÅ¡tene sve kuÄe graÄene od granita jer se ispostavilo da su stanovnici dobili doze zraÄenja dvadeset puta veÄe od dozvoljenih. Izvor zraÄenja su i kosmiÄki zraci kojima se izlažu putnici u avionima. Ipak hemikalije su znatno važniji â¡ï¸
agensi genetskog oÅ¡teÄenja. Najteže su pogoÄeni radnici u termoelektranama na ugalj zbog Å¡tetnih nusprodukata sagorevanja uglja. Na bakterijama su testirane mnoge hemikalije a jedna od najÅ¡tetnijih je bila u bojama za kosu koje su kasnije zabranjene. Opasne hemikalije se nalazeâ¡ï¸
i u crnom biberu, Äaju el Grej i nekim pesticidima, ali najmoÄnije su ipak one iz prirode. Biljke stvaraju mnoge toksiÄne hemikalije da ose odbrane od insekata, pa Äak i salata, sadrži supstance koje izazivaju mutaciju kod miÅ¡eva. Gotovo polovinu svih vrsta raka izaziva hrana â¡ï¸
koju jedemo. Cinici tvrde da je organska hrana opasnija od tretirane zbog Å¡tetnih hemikalija iz tla. Sveže voÄe i povrÄe smanjuju stopu mutacija a neke biljke, poput brokolija i rajÄice sadrže antimutagene koji mogu pomoÄi u zaÅ¡titi. Mutacije su sirovina evolucije. Život se â¡ï¸
nastavlja; ne propada, ali svaki pojedinac je smrtan. Kako starimo naÅ¡i mehanizmi korodiraju sve dok se na kraju ne skrÅ¡e. Ta erozija delom potiÄe i od genetskih promena u telu a delom od odloženih efekata gena korisnih kada smo mladi ali Å¡kodljivih kad ostarimo. Da bi iz â¡ï¸
oploÄene jajne Äelije nastala odrasla osoba, treba napraviti stotine miliona Äelija, svaku sa svojim primerkom originalne poruke. Proces kopiranja nije savrÅ¡en, pa postoji mnoÅ¡tvo moguÄnosti za greÅ¡ke. Äak se i u odrasloj osobi veÄina Äelija i dalje deli. Na primer, crvena â¡ï¸
krvna zrnaca se obnavljaju svaka Äetiri meseca. Svake minute svako stvara hiljade kilometara DNA. Upravo zato se ogroman broj mutacija ugraÄuje u telesne Äelije. Svaki pojedinac je sistem u razvoju, identitet koji se menja iz dana u dan. Neke od promena mogu biti kobne. Mnoge â¡ï¸
vrste raka su posledica genetiÄkih nezgoda. Te nezgode predstavljaju propadanje genske poruke i znaÄe da je DNA izgubila kontrolu nad Äelijama u kojima živi rak. Starenje je odraz istog procesa. BuduÄi da je naÅ¡e telo u grozniÄavom reprodukovanju, Å¡to smo stariji tim ima viÅ¡e â¡ï¸
deoba i viÅ¡e Å¡ansi za greÅ¡ku. Äelije novoroÄenÄeta su nastale u nekoliko stotina deoba iz jajaÅ¡ca, ali moje, jednog pedesetogodiÅ¡njaka u hiljadama deoba. Moji geni imaju veÄu Å¡ansu da mutiraju. Äelije starijih ljudi pri tom sadrže preinaÄene gene koji stvaraju neprikladne â¡ï¸
belanÄevine. Starenje se ubrzava s životnom dobi. Najmanji rizik od smrti je u dobi od dvanaest godina. Nakon toga rizik se udvostruÄava svakih sledeÄih 8 godina, da bi u 76-oj godini bio dvesta pedeset puta veÄi nego u tinejdžerskom dobu. Kada bi rizik od smrti bio konstantan â¡ï¸
veÄina ljudi bi živela do hiljadu godina a bilo bi i onih koji bi bili roÄeni i u poslednjem ledenom dobu. Kriza bioloÅ¡kog identiteta koju odreÄujemo kao starost i koja zavrÅ¡ava smrÄu, dogaÄa se kad se genska poruka toliko izobliÄi da njena uputstva postanu besmislena. Brzina â¡ï¸
starenja je programirana. Äelije kod miÅ¡eva se prestanu deliti nakon Äetvrte godine, dok ljudske nastavljaju do kraja. S vremenom nestane deo DNA poruke. DNA je složena od hromozoma. Svaki ima posebno mesto duž DNA sve do njenog kraja koji oznaÄava gde prestaje maÅ¡inerija â¡ï¸
DNA-dupliciranja pa naÄini petlju natrag prema sebi, poput zavrÅ¡etka pertli na cipelama. S vremenom je ta petlja sve kraÄa. Kod malog deteta ta petlja je dugaÄka dvadeset hiljada slova, dok je kod Å¡ezdesetogodiÅ¡njaka manja od polovine te dužine. Äelije tumora izgubile su joÅ¡ â¡ï¸
viÅ¡e slova. Svaki put kada se Äelija podeli otpada oko Äetrdeset slova sa tog dela poruke, tako da staro telo funkcioniÅ¡e prema nepotpunim uputima za upotrebu. ImunoloÅ¡ki sistem, koji ima najviÅ¡u stopu mutacija od svih delova tela, Äesto zakazuje s godinama. Obzirom na uticaj â¡ï¸
starosti na oÅ¡teÄivanje sperme i jajaÅ¡aca, ironiÄna je tvrdnja jedne institucije posveÄene suprotstavljanju propadanja ljudske vrste, Centra za izbor zametka u Kaliforniji, u kojoj su nobelovci ostavili genski zalog za nadobudne majke. Možda su deponenti i bili bliski genskim â¡ï¸
idealima ali poÅ¡to se nobelova nagrada dobija u poznijim godinama života, njihov genetski materijal je tada znatno siromaÅ¡niji nego Å¡to bi se dalo oÄekivati. Gotovo svaki roman, drama ili umetniÄko delo se vrti oko veÄnog trokuta koji Äine seksualnost, starenje i smrt. Svo â¡ï¸
troje - pa i naÅ¡a egzistencija - proizilazi iz greÅ¡aka u prenosu gena. Ljudski rod nije izroÄeni ostatak plemenskih predaka. Mi smo rezultat evolucije, niza uspeÅ¡nih greÅ¡aka. Genetika je reÅ¡ila jedno od naÅ¡ih najstarijih pitanja: zaÅ¡to ljudi umiru, ali ne i Homo sapiens.
Go to TweetFollow us on Twitter
to be informed of the latest developments and updates!
Follow @tivitikothreadYou can easily use to @tivitikothread bot for create more readable thread!
Donate 💲
You can keep this app free of charge by supporting 😊
for server charges...